Do­ma­ći pro­pi­si o mor­skom ri­bar­stvu su ko­li­ko-to­li­ko u du­hu evrop­skih za­ko­na, ali se u prak­si sla­bo pri­mje­nju­ju ili se uop­šte ne pri­mje­nju­ju, za­klju­či­li su uče­sni­ci jav­ne de­ba­te or­ga­ni­zo­va­ne u Iga­lu. Sa­sta­nak je za­pra­vo po­ka­zao da su ri­ba­ri po­di­je­lje­ni u vi­še udru­že­nja, a iz­me­đu ne­kih je ve­li­ka ne­tr­pe­lji­vost. At­mos­fe­ra je to­kom ras­pra­ve bi­la na­pe­ta, si­je­va­le su var­ni­ce na sve stra­ne, a za­hva­lju­ju­ći pri­bra­no­sti po­je­di­na­ca ni­je do­šlo i do fi­zič­kog ob­ra­ču­na me­đu uče­sni­ci­ma ras­pra­ve u ho­te­lu „Pal­mon bej”.
– Cr­na Go­ra je du­bo­ko ušla u pro­ces in­te­gra­ci­je u Evrop­sku uni­ju, a ri­bar­stvo je je­dan od ele­me­na­ta, ma­da ne i je­di­na gra­na ko­ja se mo­ra pri­la­go­di­ti uslo­vi­ma ko­je tra­ži EU. Oči­to po­je­di­nač­ni i grup­ni in­te­re­si kod ri­ba­ra ima­ju ve­o­ma ne­ga­tiv­ni uti­caj, a po­zna­to je da je i u Cr­noj Go­ri, kao i u ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je, ri­bar­stvo va­žna dje­lat­nost. EU će zah­ti­je­va­ti is­pu­nja­va­nje svih pro­pi­sa jer je oču­va­nje ogra­ni­če­nih pri­vred­nih re­sur­sa dio za­jed­nič­ke po­li­ti­ke. Isti­na, broj­na pod­ruč­ja su iz­lo­vlje­na i EU te­ži da odr­ži za­jed­nič­ki ži­vot i otu­da mor­sko ri­bar­stvo kao bit­na oblast u nje­nim pro­gra­mi­ma. Te­ži se da svi čla­no­vi bu­du rav­no­prav­ni i da do­đu u pri­li­ku za lov, ali i da se kon­tro­li­še eks­plo­a­ta­ci­ja ri­be i utvr­de kri­te­ri­ju­mi za stva­ra­nje kva­li­tet­nog ri­bar­stva – re­kao je u uvod­nom iz­la­ga­nju Mi­tja Drob­nič, šef de­le­ga­ci­je Evrop­ske ko­mi­si­je u Cr­noj Go­ri.
On je na­veo da su Cr­noj Go­ri bit­ni sa­vje­ti i pred­no­sti is­ku­stva dr­ža­va iz okru­že­nja ka­kvi su Hr­vat­ska i Slo­ve­ni­ja, a pr­vi za­da­tak je da se ri­ba­ri Cr­ne Go­re što pri­je or­ga­ni­zu­ju ako že­le sred­stva iz fon­da EU.
– Jed­na od va­ših oba­ve­za je da ri­ba­ri for­mi­ra­ju or­ga­ni­za­ci­ju pro­iz­vo­đa­ča. A pr­vi ko tre­ba da vam ri­je­ši pro­ble­me je dr­ža­va. Evrop­ska uni­ja tra­ži od sva­ke svo­je čla­ni­ce da sva­ki pro­blem ri­je­ši u du­hu pro­pi­sa, a na­ša ulo­ga je da vi­di­mo da li je Cr­na Go­ra is­pu­ni­la tra­že­ne uslo­ve i da tim či­nom po­ka­že­mo da je sprem­na za član­stvo. Te vi­tal­ne pro­ble­me in­fra­struk­tu­re lu­ke, flo­tu i dru­go, dr­ža­va mo­ra sa­ma da fi­nan­si­ra. Ta­ko­đe, sva­koj dr­ža­vi ko­ja je ulo­ži­la sred­stva u taj pro­ces – to se is­pla­ti­lo i vra­ti­lo ula­skom u član­stvo Evrop­ske uni­je – pre­do­čio je Do­brič ri­ba­ri­ma u Iga­lu.
Uče­stvu­ju­ći u jav­noj de­ba­ti Da­ni­je­la Sto­li­ca, ge­ne­ral­na di­rek­tor­ka Di­rek­to­ri­ja­ta za po­ljo­pri­vre­du i ri­bar­stvo u Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de, je is­ta­kla va­žnost ri­bar­stva za Her­ceg No­vi i cr­no­gor­sko pri­mor­je.
– Mi­ni­star­stvo se pri­pre­ma­lo za po­gla­vlje o ri­bar­stvu ko­je je ve­o­ma bit­no u pro­jek­tu pri­stu­pa­nja Cr­ne Go­re Evrop­skoj uni­ji. Na­rav­no, svje­sni smo broj­nih pro­ble­ma, ali že­li­mo da ih na bez­bo­lan na­čin ri­je­ši­mo i po­mog­ne­mo ri­ba­ri­ma i nji­ho­vim udru­že­nji­ma da stvo­re pred­u­slo­ve ko­ji nas vo­de u evrop­sku in­te­gra­ci­ju.
Ri­bar­ska flo­ta je za­star­je­la, kri­vo­lov je ta­ko­đe je­dan od pro­ble­ma, ali vi­dan je na­pre­dak i bu­džet se po­ve­ća­va iz go­di­ne u go­di­nu. Za ovu go­di­nu on iz­no­si 300 hi­lja­da eura. Za ri­bar­stvo ne­ma dru­gih fon­do­va i ka­da Cr­na Go­ra uđe u EU tre­ba­lo bi da bu­de vi­še sred­sta­va iz fon­do­va za ri­ba­re, ali zbog to­ga je va­žna i or­ga­ni­za­ci­ja i kraj­nje vri­je­me je da se udru­ži­te da bi bi­li kon­ku­ret­ni na tr­ži­štu – re­kla je Sto­li­ca.
Ona je po­zva­la ri­ba­re da pred­sta­ve svo­je pred­lo­ge i su­ge­sti­je po­treb­ne za utvr­đi­va­nje bu­dže­ta za na­red­nu go­di­nu. Na­ja­vi­la je ne­ko­li­ko evrop­skih pro­je­ka­ta i po­no­vi­la da se agro bu­džet ne di­je­li kao po­moć.
Po­sto­ji ini­ci­ja­ti­va za for­mi­ra­nje or­ga­ni­za­ci­je pro­iz­vo­đa­ča, ali ni­jed­na ini­ci­ja­ti­va ni­je sti­la od ri­ba­ra. Po­sto­ji ide­ja for­mi­ra­nje za­dru­ga da bi lak­še pla­si­ra­li ulo­vlje­nu ri­bu i ima­li lak­ši pri­stup kre­di­ti­ma. Sto­li­ca je re­kla da je re­gi­stro­va­no 133 ri­bo­lov­ne do­zvo­le, a za sport­ski ri­bo­lov odo­bre­no je iz­da­va­nje 2.000 do­zvo­la.
Ka­da su ri­ba­ri u pi­ta­nju u de­ba­ti naj­o­štri­ji je bio Mar­ko Ki­se, iz Her­ceg No­vog, pred­sjed­nik Udru­že­nja pro­fe­si­o­nal­nih ri­ba­ra Cr­ne Go­re. On je op­tu­žio Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de i mi­ni­stra Pe­tra Iva­no­vi­ća da se pre­ma ri­ba­ri­ma po­na­ša ma­će­hin­ski.
– O to­me sam pi­sao i pre­mi­je­ru Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću, ali nje­gov Ka­bi­net je pro­blem vra­tio Mi­ni­star­stvu ko­je ga i stva­ra. U na­šem ri­bar­stvu vla­da pra­vi ha­os. Mno­gi ne pla­ća­ju po­rez, ima­mo lo­šu flo­tu, ri­ba­ri ne­ma­ju si­gur­ne lu­ke. Pred­la­ga­li smo iz­grad­nju lu­ke u Nji­vi­ca­ma, ali to ni­je od­go­va­ra­lo gru­pi lo­kal­nih po­li­ti­ča­ra SNP-a. Mi pred­la­že­mo iz­grad­nju lu­ke u Me­lji­na­ma, a Mi­ni­star­stvo tre­ba da pri­mje­ni prin­cip i is­ku­stvo Špa­ni­je, i sve će kre­nu­ti na­bo­lje – re­kao je Ki­se.
Ve­ći­na ri­ba­ra je to­kom ras­pra­ve bur­no re­a­go­va­la po­vo­dom na­vo­da Da­ni­je­le Sto­li­ce da Mi­ni­star­tvo po­ljo­pri­vre­de ima do­bru sa­rad­nju sa ri­ba­ri­ma.
Po­zna­ti ri­bar Bran­ko Lu­čić, iz Bu­dve, uka­zao je na broj­ne pro­ble­me, od ri­bar­ske flo­te do be­ni­fi­ci­ja za go­ri­vo.
Mi­lan An­đić, pred­sjed­nik Udru­že­nja ri­ba­ra Cr­ne Go­re iz Ba­ra, re­kao je da je nji­ho­va sa­rad­nja sa Mi­ni­star­stvom do­bra, ali je uka­zao i na či­nje­ni­cu da ri­ba­ri ima­ju pro­ble­ma jer ne­ma­ju lu­ku, ote­ža­no im je na­ba­vlja­nje go­ri­va, lo­ša je teh­nič­ka kon­tro­la bro­do­va, ne­ma mje­sta za ukr­ca­va­nje i is­kr­ca­va­nja­nje ri­bar­skih bro­do­va.
– Sa ova­kvom flo­tom se ne ide u Evro­pu – ka­zao je An­đić.
U ras­pra­vi je uče­stvo­vao i Bu­dva­nin Bo­ško Iva­no­vić uka­zu­ju­ći na ak­ci­je ve­te­ro­i­nar­skih is­pek­to­ra ko­ji su po nje­mu „oštri” i pre­ma ri­ba­ri­ma ko­ji ne kr­še pro­pi­se.
Na kra­ju sa­stan­ka or­ga­ni­za­to­ri de­ba­te su za­klju­či­li da u ovoj obla­sti ima pu­no pro­ble­ma, a ma­lo je vo­lje za za­jed­ni­či rad, što uti­če na cr­no­gor­sko ri­ba­r­stvo i ko­či u raz­vo­ju ovu pri­vred­nu gra­nu.
Z. Š.


Po­što­va­ti me­di­te­ran­sku ured­bu

Dr Alek­san­dar Jok­si­mo­vić, ru­ko­vo­di­lac la­bo­ra­to­ri­je za ih­ti­o­lo­gi­ju i mor­sko ri­bar­stvo u In­sti­tu­tu za bi­o­lo­gi­ju mo­ra u Ko­to­ru, kon­sta­to­vao je da ri­bar­stvo na ovom pod­ruč­ju tra­je vje­ko­vi­ma, ali na­ža­lost na­še ri­bar­stvo ne mo­že da se upo­re­di sa ri­bar­stvom Ita­li­je, Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je.
– Ali, ono što mo­že­mo je da do­brom or­ga­ni­za­ci­jom i pla­nom ra­dom do­pri­ne­se­mo tom raz­vo­ju. Su­šti­na na­še pri­če je da po­štu­ju­ći za­ko­ne i po­seb­no me­di­te­ran­sku ured­bu o po­na­ša­nju ri­ba­ra u Me­di­te­ra­nu stvo­ri­mo do­bre uslo­ve ri­ba­ri­ma da pro­iz­vo­de zdra­vu ri­bu, od­no­sno zdra­vu hra­nu. Mi smo ov­dje da ču­je­mo i vas ri­ba­re, jer ri­bar­stva ne­ma bez ri­ba­ra – na­po­mi­nje Jok­si­mo­vić.